Od kada obitavam u sferi 3D štampača izuzetno me frustrira predstavljanje nekog uređaja kao ludilo koje samo što ne čita misli. U realnosti se najčešće preznojavamo da bi dobili svaki treći uspešan print. Onda menjanje delova, dotezanje, zatezanje, natezanje s proizvođačem… Aman! Još gore kad neki takav uređaj ode klijentu. Što više imam iskustva s različitim brendovima 3D štampača toliko sam sve više oduševljen Ultimaker štampačima.

Interno smo testirali 5 različitih brendova 3D štampača, među njima sve modele Ultimaker uređaja, od Original modela do poslednjeg S5. Konstantno razgovaramo sa ljudima koji koriste druge brendove kako u privatne tako i u poslovne svrhe. Trudimo se da dobijamo što više informacija od naših klijenata vezano za rad uređaja koje mi zastupamo i na kraju steknemo bolju sliku o tome šta tu valja, a šta ne.

Što se Ultimaker-a tiče. Na prvom mestu, smatram da je paralelni razvoj open source uređaja i građenje komune bila izuzetna strateška odluka kompanije, što se proteže od samog njenog početka. Ovo je uticalo na taj način što su korisnici mogli da razmenjuju iskustva i diskutuju o tome šta je trebalo unaprediti. Za razliku od mnogih kompanija, Ultimaker je znao da sluša. Ne samo da su interno razvijali rešenja koja su korisnici želeli, nego su im neka od rešenja upravo stizali od korisnika koji su ih sami izrađivali i testirali na svojim uređajima. Ovakvim načinom, Ultimaker je dobio fantastičan R&D odsek i izgradio odnose sa svojim korisnicima, i to bez velikih ulaganja.

Kao velikog entuzijastu za razvoj poslovanja, Ultimaker ne prestaje da me oduševljava. Sve od prvog modela pod imenom Original, koji je izašao u DIY varijanti kita za sastavljanje. Ovaj model je služio kao dokaz koncepta tadašnjeg startapa. S jedne strane trojica inženjera su imali priliku da testiraju svoje idejno rešenje sa niskim troškovima proizvodnje. S druge strane, time su uspeli da kao kompanija uđu na tržište i izbegnu da se takmiče s velikim postojećim kompanijama ciljajući na segment hobi korisnika (Early adopters). Vrhunski! Veliki broj startapa na prvom koraku ne uspe jer pokušavaju da razviju proizvod kojim krenu u trku s daleko moćnijim i iskusnijim konkurentima.

Kad pogledam sledeći model, Ultimaker 2, čini mi se da je napravljen dosledan korak napred u odnosu na Original. Testirani sistem na originalu je sada unapređen i spakovan u gotov proizvod. Ponovo, bez mnogo funkcija i pompe, izašao je uređaj koji je bio pravi naslednik sa odjekom onoga što su korisnici tražili. Nastavljanje takvog koncepta je održao vrednosti pokrenute s Ultimaker Original uređajem i ponovo sa relativno niskom cenom proizvodnje. Ja bih rekao fer. Zadržali su postojeće kupce i otvorili prostor za nove (One koji ne žele da se bakću sastavljanjem).

Istini za volju, Ultimaker 2, nije izašao bez mana. Veliki broj korisnika se žalilo na nestabilnost u radu u odnosu na cenu za koju se prodavao.

Ultimaker 2, postaje Ultimaker 2+ i 2 Extended+. I donosi, po meni, finalnu verziju onoga što je počelo sa Original serijom. Sa ovim modelom odnos cena/kvalitet postigli su svoj pravi balans.

Izmenama fidera i unapređenjem hlađenja, Utlimaker je uspeo da ispravi neke od glavnih problema vezanih za protok materijala i ekstruziju. Ovde dolazi još jedna promena koja unosi revoluciju za Ultimaker. Tu bih naglasio snagu prethodno opisane komune, jer ova promena dolazi direktno odatle. Tačnije od profesora Olsona. Profesor Olson je razvio glavu koja je podržavala lako izmenljive dizne i time omogućio lako i brzo menjanje promera i samim tim u ogromnoj meri uticao na brzinu protoka materijala, tj. finoću izrade. Ovaj deo je po njemu nazvan „Olsonov blok“.

Nikako ne mogu da se otrgnem utisku da su vlasnici kompanije Ultimaker sve vreme imali na umu dugoročni cilj, da jednog dana stignu do profesionalnih korisnika i počnu da se takmiče s velikanima u ovoj industriji kao što su Stratasys ili EOS. A verovatno se nisu ni trudili da postignu. Što bi bilo mudro.

Ultimaker 2+ serija je već uveliko počela da se odvaja od hobi korisnika i da se pozicionira kao uređaj za edukaciju i delimično da zadire u profesionalne okvire kao početni uređaj za jednostavne prototipe.

Nakon što su spakovali konstruktorsko rešenje, naučili u praksi šta valja a šta ne, nastavili su svoj put ka profesionalnim i industrijskim korisnicima. Na svet dolazi Ultimaker 3 serija. Uređaj dobija dualnu ekstruziju, izmenljive dizne sada postaju izmenljivi korovi i ponovo samo za korak se menjaju manje stvari u pravcu unapređivanja celog sistema.

 Da li ste znali: Da bi FDM štampač imao visoku preciznost a da održi maksimalnu moguću brzinu, glava za štampu mora da bude maksimalno olakšana. Iza problema težine glave stoji inercija, prilikom menjanja pravca kretanja „glave“ u radu inercija može da zanese glavu taman toliko da kvari kvalitet izrade.  

Ovo je jedna od prednosti Ultimaker-a, najvažnija stavka koju su inženjeri morali da imaju na umu prilikom razvoja uređaja.

Jedan od zaokreta koji se desio s Ultimaker 3 serijom, jeste da uređaj postaje Open Source ali sa „odloženim dejstvom“, tj. svi nacrti su postavljani Open source tek nakon isteka perioda od 18 meseci. Ne bi me čudilo da je zbog zaštite od konkurencije. U trenutku kada je Ultimaker 3 već bio na tržištu, izašla je informacija da je Ultimaker dobio 15.000.000eur (15 miliona!) za R&D odsek od Horizon 2020 i Investicione banke.

Prema njihovim rečima, sprovodili su ekstenzivne testove samo promene dizne, tj materijala u samom radu. Elektronska izmena se pokazala nedovoljno stabilnom u radu dok je mehanička radila savršeno. Možda je malo usporila brzinu štampe ali je svakako i po našem iskustvu veoma postojana u radu i nikada do sada, niti mi niti naši klijenti, nismo imali problema s ovim delom.

Ultimaker je ulagao u malo stvari ali je ulagao sve da bi došao do najboljeg mogućeg rešenja i izašao u susret zahtevima tržišta ne odustajući od građenja kvaliteta za ciljnu grupu u čijem pravcu su išli.

Zašto nemamo veliki Ultimaker?

Odgovor smo saznali na jednom od regionalnih sastanaka u Sofiji. Ultimaker je imao proračun konstruktorskog rešenja koji je ukazivao na to da ako šipke, koje su vođice za kretanje glave za štampu, premaše određenu dužinu dolazi do vibracija čime se narušavaju preciznost rada kao i sama pouzdanost. Vibracije tresu „glavu“ čime se na mikro nivou menjaju udaljenosti dizne od radne površine i ometa protok materijala. Ovo može prouzrokovati više problema, od kačenja glave za model, nestalne debljine ekstrudovanog materijala i pojave rupica do loše preciznosti.

Veličina je ipak bitna. Deo korisnika je vapio za tim dok je industrija vršila pritisak potražnjom industrijskih materijala. Kompleksni industrijski materijali zahtevaju da sami uređaji moraju da se donekle menjaju.

Ova potreba za većim 3D štampačima, kao i razvoj novih industrijskih materijala za aditivnu proizvodnju, pogurali su Ultimaker u pravcu novih poboljšanja uređaja. Tako smo dobili novu seriju Ultimaker S5.

Doduše, voleli bismo da vidimo Ultimaker uređaj od 1x1x1m ali s obzirom da smo videli da svoje uređaje unapređuju u manjim koracima, u skladu sa zahtevima korisnika, ne ugrožavajući kvalitete koje su postigli, možda u budućnosti bude i toga.

Što se tiče naprednih materijala, Ultimaker je uradio straeški jednu fantastičnu stvar. Udružio se s nekim od trenutno najjačih kompanija za razvoj filamenata za 3D štampu razvijajući sam uređaj i same materijale u pravcu što bolje komplementarnosti.

Fider je prilagođen abrazivnim materijalima i napravljena su prednja vrata da još više smanje uticaj spoljašnje sredine. Gore pomenuti profesor Olson je razvio rubinsku diznu koja je prilagođena abrazivnim materijalima i ona se našla na Ultimaker CC koru.

Interno smo testirali skoro sve industrijske materijale i svi funkcionišu. Jedini problem koji imamo jeste sa Polipropilenom sa karbonskim vlaknima. Još uvek pokušavamo da utvrdimo da li je možda problem do nas.

Na kraju, ono što je za nas kao zastupnike 3D štampača bitno, jeste održavanje, u smislu reklamacija i popravki. Za Utlimaker štampače imali smo minimalni broj servisiranja, pri čemu, od tog broja najveći broj su oni problemi nastali neadekvatnim korišćenjem. Ovo je samo još jedna potvrda o njegovoj pouzdanosti i kvalitetu.

Da, Ultimaker, kao i drugi FDM 3D štampači ne mogu da postignu savršen finiš i male tolerancije. Ne mogu izvesti filigranske detalje kao SLA štampači i ne koriste metal za štampu. Ali zato trpe greške, seljakanja i mogu da koristite različite materijale različitih proizvođača, možete da pravite funckionalne delove, imate jako malo održavanja i podešavanja i što je najvažnije možete da budete sigurni da će ako je jednom nešto izveo moći svaki naredni put i to će moći da radi jako dugo.

Što bi naš Ministar unutrašnjih poslova rekao, „Ovo je ko Golf dvojka.“. (Ovo će verovatno razumeti oni rođeni početkom ’80. i ranije. )

Sve u svemu, Ultimaker kroz sve svoje generacije nije izgubio svoju pouzdanost obećanu korisnicima i svaki put je pravio prave korake, dobro odmerene, sigurno koračajući u pravcu svog cilja.

ŠTA HOĆU DA KAŽEM:

Ultimaker ima odličan odnos cene i kvaliteta za industrijsku i profesionalnu primenu.

Pravi koraci u razvoju kompanije od samog početka.

Fer ponuda i fer saradnja.

ZAŠTO JE ODLIČAN ODNOS CENE I KVALITETA:

Jeftiniji uređaji:

Nisu stabilni u radu.

Ne mogu da rade sa svim materijalima.

Puno vremena se potroši na pripremanje uređaja.

Uređaj jednog poznatijeg brenda ima tendenciju da se zapali (provereno u partnerskoj firmi).

Ne postoji podrška.

Proizvodi konkurentnih cena:

Osetljivi (SLA tehnologija posebno)

Ne mogu da izgrade kompleksnu geometriju (SLA)

Skuplji materijali (SLA/SHS)

Hidrofilni, nisu pogodni za kontakt s tečnostima (SHS)

Komplikovanije farbanje (SHS)

Ograničena paleta materijala

Materijali samo od proizvođača uređaja

Rukovanje materijalima za SHS tehnologiju i modelima mora biti strogo kontrolisano uz zaštitu za operatera

Premium proizvodi:

Daleko viša cena uređaja

Visoka cena materijala

Materijali samo od proizvođača uređaja

Kvalitet izrade nije bolji od Ultimaker uređaja

Ruku na srce, premium proizvodi imaju u sebi delove izrađene od vrhunskih materijala. Na primer, imaju kućišta i grejače konstruktorski tako rešene da se zahtevni filamenti dosta lakše štampaju. Na primer, Stratasys F120 ima zupčasti prenosni kaiš od kevlara i kućište od čelika. Odakle i viša cena. Kapa dole za ove velikane zajedno sa EOS-om, 3D Systems i još par njih.

Ne sviđa mi se što ispada da je po mojoj priči Ultimaker najbolji uređaj na svetu. To ni ne pokušavam da kažem. Poenta je da sam lično zbog svega gore navedenog stvarno fasciniran, ne samo proizvodom (postoje bolji) i odnosom cena/kvalitet, već i jednom manje vidljivom komponentom. A to je poslovnim modelom i načinom razvoja kompanije.

Odnos koji smo kao zastupnici imali s ovom kompanijom je stvarno na jednom izuzetno visokom nivou. I u dobru i u zlu. Imali smo poslednjih godina stvarno sjajnu podršku koja nije usmerena ka nama jer smo im simpatični, već je deo njihovog poslovnog koda. To je način na koji rade. Sve ove godine smo tretirani fer, i kada nam je odgovaralo i kada nije. Stvarno bez zamerke.

Sve što su obećali to su i ispunili, od izlaska novog proizvoda do načina na koji su unapređivali svoje proizvode i pomoći koju su nam pružali. Svako ko ima uvid u procese poslovanja i kreiranje vrednosti zna da iza jednog obećanja mora da postoji tim koji je sinhronizovan uz dobru raspodelu prioriteta i resursa, a to je baš teško stvoriti. Balansirati između kratkoročnih i dugoročnih planova nimalo nije lako. Nije lako ni uspešno održati sistem funkcionalnim prilikom konstantnog rasta kada vam se stalno dešavaju neke promene. I još da dodam, to sve raditi dok opslužujete globalno tržište kao relativno mlada firma van IT sektora s fizičkim proizvodom. Samo mogu da kažem Svaka čast i da skinem kapu (Moraću da kupim jednu za tu priliku).

Ostaje pitanje, da li je ovo samo deo mog fantazma na osnovu delimičnih informacija, ili je stvarno promišljen razvoj pod sjajnim vođstvom…?

David Daković
Ministar za razvoj 3D Republike